У недељу, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Господина др Јустина, у манастиру Враћевшница, на молитвен и достојанствен начин, обележено је 50 година од упокојења игуманије Мати Ане (Аџић), а уједно је представљен и први број годишњака за духовно, културно и историјско наслеђе „Богдај“. Тим поводом окупио се велики број монаштва, свештенства, верника, пријатеља манастира и аутора радова у „Богдају“, показујући да дело Мати Ане и даље живи и да се поштује.
Подсетимо, игуманија Мати Ана (1900-1975), рођена као Надежда Аџић, била је кћи Сретена Аџића, чувеног педагога и управитеља Учитељске школе у Јагодини. Младост је провела у нашем граду, где је у Цркви Светог архангела присуствовала првим богослужењима.
После литургије, у препуној трпезарији, обратили су се отац Бранко Ћурчин, мати игуманија Агрипина, историчари Нинослав Станојловић и Немања Девић, кустоси Мирјана Глишовић и Весна Ћурчић, као и уредница „Богдаја“ Јелена Ђорђевић. Програм су улепшале песме сестара манастира Ковиље, као и певачких група „Мобе“ и „Црнућанке“, декламовање Мие Шошкић и, на крају, драмска секција „Богдајски разговор“ у извођењу Бранка Кнежевића и Ане Савић из Милановачког позоришта, по тексту Оливера Ђорђевића.
У свом обраћању, уредница је истакла да је сваки текст у годишњаку настајао из жеље да се сачува оно што смо примили, да се преда даље и да се не прекине нит која нас спаја са онима пре нас. „Богдај“ је зато и назван по старој, благословеној речи која призива добро, памћење и трајање.
У средишту програма и првог броја нашла се личност Мати Ане, чији је тихи, али дубоки печат и даље жив у Враћевшници и шире. Управо о њој, у свом раду, Јелена Ђорђевић пише речи које су у препуној сали одјекнуле као сажети духовни портрет:
„У свом најдубљем бићу она је тежила апсолутном: љубави без интереса, истини без компромиса, светости без гордости. У времену у којем је свет постајао све гласнији, Нада је бирала тишину. У њој је, коначно, чула глас који је тражила целог живота. Постала је оно што је одувек била у дубини свог срца – духовна утеха другима, невидљиви стуб, тихи сведок Божије љубави.“
Прво издање „Богдаја“ доноси приче о тихим, али великим људима, тематски блок посвећен животу и делу Мати Ане, драгоцене документарне прилоге (дневнике, рукописе и сведочанства), као и летопис као траг о протеклим дешавањима – од отварања спомен-собе до изложби и сусрета.
Цео догађај протекао је у духу заједништва, као некадашња народна, богомољачка окупљања, у којима се молитва, песма и сећање преплићу и враћају снагу. Многи су осетили да је овај дан био испуњен благословом и тихом радошћу, као да је Мати Ана заиста била са нама. Историчар Немања Девић нагласио је да је овај догађај „заслужио да буде ударна вест у Србији, а не црни наслови који нас свакодневно засипају“.
На крају скупа подељена је и важна вест – ако Бог да, наредне године планира се оснивање Фондације Мати Ане враћевшничке, која ће систематски неговати успомену на ову изузетну монахињу, са надом да њено име једног дана буде и формално уврштено у ред светих јер је њен ореол већ одавно препознат у народу. Изражена је и жеља да овакво сабрање постане традиционални годишњи сусрет у част Мати Ане и духовне баштине коју је оставила.
Објављивање „Богдаја” подржало је Министарство културе Републике Србије, кроз пројекте Историјског архива „Средње Поморавље“ и Факултета педагошких наука у Јагодини. Подршку су пружили и Музеј рудничко-таковског краја, Компанија „Металац”, Штампарија „МП штампа”, Нови Сад и Драган Парезановић.
О. Ђ.
