Током децембра 2025. године у Јагодини и Манастиру Враћевшница реализован је обиман и садржајно заокружен културно-духовни програм посвећен очувању, тумачењу и јавној презентацији духовног, културног и историјског наслеђа Поморавља, Шумадије и централне Србије. Овај програмски циклус обухватио је две свечане промоције првог броја годишњака „Богдај – годишњак за духовно, културно и историјско наслеђе“, као и отварање документарне изложбе „Светозарево – хроника једног времена“, чиме је успостављена чврста веза између духовне традиције, архивске и музејске праксе, научног истраживања и савремене културне публике.

Централни догађај одржан је у Манастиру Враћевшница у недељу, 23. децембра 2025. године, када је, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Господина др Јустина, молитвено, свечано и достојанствено обележено 50 година од упокојења игуманије Мати Ане (Аџић), игуманије Манастира Враћевшнице у периоду од 1952. до 1975. године. Овим сабрањем, које је уследило након свете архијерејске литургије, уједно је представљен и први број годишњака „Богдај“, чији је концепт усмерен на систематско бележење духовног, културног и историјског наслеђа, као и на неговање културе памћења и преношење наслеђа будућим генерацијама. У манастирској трпезарији окупио се велики број монаштва, свештенства, пријатеља манастира, аутора радова, историчара, кустоса, архивиста, културних посленика и верника. У уводном делу скупа присутнима су се обратили отац Бранко Ћурчин, као један од истакнутих добротвора, мати игуманија Агрипина, као и представници културних установа и научне заједнице. О личности и духовном значају Мати Ане говорили су историчари Нинослав Станојловић и Немања Девић, док су кустоси Мирјана Глишовић и Весна Ћурчић указале на значај музејске и документарне грађе везане за Манастир Враћевшницу и породицу Аџић. О концепцији и уређивачкој идеји годишњака „Богдај“ говорила је уредница издања Јелена Ђорђевић, нагласивши да је сваки текст у годишњаку настајао из жеље да се сачува примљено наслеђе и да се не прекине нит духовног и културног трајања. Програм је био изузетно богат и вишеслојан. Ученица Гимназије „Таковски устанак“ из Горњег Милановца, Миа Шошкић, говорила је стихове Мати Ане „Цвеће моје мило“. Драмски сегмент „Богдајски разговор“, по тексту Оливера Ђорђевића, извели су глумци Бранко Кнежевић и Ана Савић из Милановачког позоришта. Посебну вредност дали су документарни филмови: филм Музеја рудничко-таковског краја са сведочењима сестринства Манастира Враћевшнице о Мати Ани као и видео-извод из предавања оца Љубомира Ранковића о женском монаштву, одржаног на симпосиону посвећеном владики Николају Велимировићу у Ваљеву. Музички део програма употпунили су сестринство Манастира Враћевшнице, сестринство Манастира Ковиљ, певачке групе „Мобе“ и „Црнућанке“, под уметничким руководством етномузиколога Иване Тодоровић. Читаво сабрање протекло је у духу заједништва, молитве и сећања, налик традиционалним богомољачким окупљањима. У оквиру програма истакнуто је да први број „Богдаја“ доноси тематски блок посвећен животу и делу Мати Ане, документарне прилоге, дневнике, рукописе и сведочанства, као и летопис савремених дешавања – од отварања спомен-собе 2022. године, преко изложбе Музеја рудничко-таковског краја реализоване 2019. године, до актуелних културних програма. Такође је најављена иницијатива за оснивање Фондације Мати Ане враћевшничке, која би систематски неговала њено наслеђе, уз изражену наду да ће име Мати Ане једног дана бити и формално уврштено у календар светих, будући да је њен духовни ауторитет већ одавно препознат у народу.

Друга промоција годишњака „Богдај“ одржана је 11. децембра 2025. године у конаку Старе цркве у Јагодини, у оквиру обележавања Дана Историјског архива Јагодине. Том приликом представљени су годишњак и гостујућа изложба Музеја рудничко-таковског краја „Мати Ана – духовно чедо владике Николаја“. О издању су говорили кустос Весна Ћурчић, историчари Нинослав Станојловић и мр Дејан Танић, проф. др Бранко Илић, као и Милан Јаковљевић, директор Историјског архива Јагодине. Програм је музички улепшао мушки појачки састав „Парусија“. Велико интересовање публике резултирало је готово потпуном распродајом првог тиража, уз најаву доштампавања и наставка промоција у другим градовима.

У Завичајном музеју у Јагодини, 8. децембра 2025. године, свечано је отворена документарна изложба „Светозарево – хроника једног времена“, коју су приредили запослени Историјског архива „Средње Поморавље“. Изложбу је отворио начелник
Поморавског округа Горан Милосављевић. Аутор текстова који прате фотографије на панoима је мр Дејан Танић, изложбу је графички уредио Оливер Ђорђевић, док је уредник изложбе Милан Јаковљевић. Технички сарадник био је Александар Рацић. Изложба је реализована уз подршку Министарства културе Републике Србије, уз коришћење фондова Завичајног музеја, недељника „Коперникус – Нови пут“, фотографија Миодрага Томића Тонија и друге архивске грађе. Свечаност отварања употпунили су ученици Основне музичке школе „Владимир Ђорђевић“
из Јагодине.

Сви наведени програми реализовани су уз подршку Министарства културе Републике Србије и представљају значајан допринос очувању културне баштине, развоју културе сећања и јачању сарадње између црквених, културних, образовних
и научних институција.