У манастиру Враћевшница, 18. октобра 2026. године, представљена је изложба Историјског архива „Средње Поморавље“ у Јагодини, посвећена Сретену М. Аџићу (1856–1933), истакнутом српском педагогу и просветитељу. Истог дана промовисан је и други број годишњака за духовно, културно и историјско наслеђе „Богдај“, посвећен овој значајној личности српске просвете.
Свечаност је одржана у присуству монаштва из више манастира Србије и Северне Македоније, свештенства, историчара, истраживача и представника културних установа. Домаћин окупљања била је игуманија манастира Враћевница мати Ксенија са сестринством, а програм је организован са благословом архиепископа и митрополита нишког и администратора жичког Арсенија.
ИЗЛОЖБА О СРЕТЕНУ АЏИЋУ – 170 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА
Поводом значајног јубилеја, Историјски архив „Средње Поморавље“ у Јагодини приредио је изложбу чији је аутор Оливер Ђорђевић. Поставка представља животни пут, просветитељске идеје и професионална достигнућа Сретена Аџића, једног од утемељивача модерног образовања у Србији и оснивача Мушке учитељске школе у Јагодини.
Посебну вредност изложби даје архивска грађа из личне заоставштине Сретена Аџића, коју је деценијама чувала његова кћи Надежда, касније игуманија Ана Враћевшничка. Захваљујући очуваним документима, рукописима и другим сведочанствима, посетиоцима су приближени мање познати аспекти Аџићевог рада, његова интересовања за природне науке и залагање за унапређење васпитања и образовања.
Представљајући изложбу, Оливер Ђорђевић указао је на значај Аџићевих педагошких начела, нарочито његовог доприноса развоју интернатског школства и образовању будућих учитеља. Нагласио је и важност проучавања сачуване писане заоставштине, која омогућава ново сагледавање Аџићевог места у историји српске просвете.
Манастир Враћевшница има посебно место у историји породице Аџић, будући да у њему почивају Сретен Аџић, његова супруга Милева и њихова кћи, игуманија Ана.
ПРЕДСТАВЉЕН ДРУГИ БРОЈ ГОДИШЊАКА „БОГДАЈ“
Други део програма био је посвећен новом издању годишњака „Богдај“, које доноси истраживачке прилоге о духовној, културној и историјској баштини.
Историчар Нинослав Станојловић представио је концепцију и садржај публикације, док је игуманија манастира Ковиље мати Агрипина говорила о сусрету и духовним везама игуманије Ане Аџић и Свете Марије Скобцове, ослањајући се на сачувану архивску документацију.
Весна Ћурчић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, представила је архивске изворе који осветљавају рад дечјег хранилишта „Богдај“ у Битољу. Међу објављеним документима посебно се издваја 56 писама из 1935. и 1936. године, која сведоче о преписци игуманије Ане и владике Николаја Велимировића, као и о организацији помоћи деци.
Теолог др Марјан Алексић говорио је о духовном путу мати Ане и личностима које су утицале на њено монашко и добротворно деловање. Уредница годишњака Јелена Ђорђевић истакла је значај очувања сећања на породицу Аџић и преношења њених просветитељских и хуманистичких вредности новим генерацијама.
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ КАО ВЕЗА ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
Програм је обогаћен драмским приказом „Све се може љубављу“, који су извели чланови Драмског студија Културног центра „Мија Алексић“, под вођством Ивана Пантовића, према тексту Јелене Ђорђевић. Наступили су и певачка група „Црнућанка“ и сестринства манастира Ковиље и Враћевшница.
По завршетку свечаности служен је помен на гробовима Сретена и Милеве Аџић и њихове кћери, игуманије Ане.
Учешћем у овом програму Историјски архив „Средње Поморавље“ наставља активности на истраживању, заштити и представљању писаног наслеђа знаменитих личности Поморавља. Изложба посвећена Сретену Аџићу доприноси бољем разумевању његовог места у историји српског школства и потврђује значај архивске грађе као незаменљивог извора за проучавање националне културне и просветне прошлости.
